ZATVORI
1px



DODAJ DINOSAURUSA

slike dinosaurusa

Dinosaurus Saichania je dobio svoj svoj kineski naziv koji se prevodi kao "lep (gušter)", po ljupkom i dražesnom izgledu ove praistorijske životinje čiji su fosilni ostaci pronađeni u južnoj Mongoliji.


detaljnije

Alosaurus je bio najkrupniji dinosaurus mesozder krajem jure, i živeo je pre 150 milona godina. Bio je dugačak izmedju 7 i 12 metara a težak oko 2-3 tone. Alosaurus je živeo je u šumama u EVROPI, AFRICI i u severnoj AMERICI.


detaljnije

Anatosaurus Dinosaurus.

Anatosaurus je jedini severnoamerički dinosaurus koji ostao službeno neimenovan, pa je poneo ime "grubi zub", usled hrapave površine na kruni njegovog zuba koji je prvi pronađen. 

Živeo je u istorijskom dobu razvoja planete Zemlje, u razdoblju pozne Krede pre 77 ili 73 miliona godina. Anatosaurus je bio dug do 13m, visok 4m, a težak 4 tone. Fosilni ostaci ove životinje pronađeni su u Severnoj Americi. Bio je biljojed.

Anatosaurus je imao veoma dugu i ravnu lobalju i čeljusti  poput današnje patke. Prednji deo njegovih teških čeljusti su bili bez zubi, ali je u zadnji delovima istih imao u tri reda na stotinu malih tesno zbijenih jagodičnih zuba, koje je koristio za mlevenje teških biljaka. Njegov vrat je bio srednje dužine koji je prelazio u zdepast trup ove praistorijske životinje koji se završavao njegovim neobično dugim repom. Ovo čudovište se kretalo sa dva para svojih nogu, između kojih su mu prednje noge bile kraće od njegovih dugih zadnjih nožnih ekstremiteta. Međutim, po svemu sudeći, Anatosaurus se kretao na sve četiri noge, kako bi pasao niže travnate biljke.

Tarbosaurus dinosaurus

Tarbosaurus je dobio ime od starogrčke složenice reči koja se prevodi kao "zastarašujući gušter". Živeoje u istorijskom razdoblju geološkog razvoja Zemlje, u periodu kane Krede pre oko 70 miliona godina. bio je biljojed. Živeo je u područijima priobalja reka, jezera i mora. Fosilni ostaci ove praistorijsken životinje su pronađeni u podnebljima centralne Azije, u Mongoliji.

Tarbosaurus je bio jedan od najvećih dinosaurusa. Bio je dug izmešu 10 i 12 m i bio težak između 5 i 6 tona. Imao je lobanju glave koja mu je bila duga i široka dužine i do 1.3 m sa snažnim čeljustima u kojima se nalazilo između 58 i 64 zuba koji su dosezali dužinu i do 85 mm. Njegova glava se produžavala u neveliki vrat koji se dalje nastavljao u nezgrapni i širok trup ove praistorijske nemani koja se na svom kraju završavala sa velim i dugim repom. Ova zver se kretala sa dva para svojim velikih i dugih zadnjih nogu koje su mu se u predelu stopala završavale sa tri prsta na kojima su se nalazile tri velike kandže. U redelu njegovih grudi, ovoj nemani se nalazio još jedan par nogu koja su se u doba evolucije pretvorile u dve male i nevelike ruke sa tri prsta na čijim vrhovima su se nalazile tri velike kandže. 

Acrocanthosaurus dinosaurus

Acrocanthosaurus dinosaurus je dobio ime po starogrčkoj složenici reči koja se prevodi kao "brzonogi gušter". Živeo je u istorijskom razdoblju geološkog razvoja planete Zemlje, u periodu rane Krede pre oko 125 miliona godina. Nastanjivao je šumske predele Severne Amerike gde su i pronađeni njegovi fosilni ostaci. Bio je mesožder.

Acrocanthosaurus je bio dug 12 m, a bio težak 6,2 tona. Ovaj praistorijski gušter je imao veliku glavi i ogronme čeljusti u kojima su se nalazilo 24 oštrih zubi. Lobanja Acrocanthosaurusa se nastavljala u nešto duži vrat koja se produžavala u njegov giganski oklopni trup koji se završavao njegovim velikim repom. Ova neman se kretala sa dva para svojih zadnjih gigatskih nogu koja se u vrhovima stopala završavale sa po dva prsta i sa dve velike kandže. Prednja dva uda ovog čudovišta, nekada njegove prednje noge, imale su funkciju ruku na kojima su se nalazila tri prsta koja su se završavali sa tri velike i oštre kandže. Njih je ova životinja koristila u napadu na svoj plen ili u odbrani od drugih dinosaurusa mesojeda.