ZATVORI
1px



DODAJ DINOSAURUSA

jura

Archeopteryx!

Ime Archeopteryxa je poteko od starogčke reči koja ima značenje "Drevno pero". Već sam njen naziv u mnogome nam daje glavne  odrenice karakteristika ove praistorijske životinje. Ona je svojim ukupnim oblikom u evolutivnom razvoju dinosaurusa predsatavljao njihov nedvosmislen prelaz iz roda gmazova u novu životinjsku vrstu ptica.

Archeopteryx je živeo u istorijskom doba razvoja naše planete koji se vezuje za period kasne jure, pre oko 150 ili 145 miliona godina. Fosilni ostaci ovog pernatog dinosaurusa pronađeni su na prostorima današnje Nemačke u doba kada je Evropa predstavljala arhipelag ostrva u tropskom moru, kada se on tada nalazio u visini današnjeg ekvatora.

Archeopteryx je bio mali leteći dinosaurus koji je po obliku bio više sličan današnjim pticama, recimo, današnjoj svraci, nego gmazovima.

Archeopteryx je bio dug oko 30 cm i bio težak između 300 i 500 gr. Imao je kratku lobanju i dug kljun, unutar koga se nalazio čitav niz malih zuba, što je jedina razlika koja ga je odvajala od današnjih ptica. Mali obim njene glave prelazio je u njen dugi pernati vrat koji se nastavljao u kratki i uzak trup ove male leteće nemani koji je u potpunosti bio obložen perijem i paperijem. U visini prelaza vrata i trupa ove prve ptice u istoriji, ovoj pernatoj životinji se nalazio par pernatih krila. Raspon njenih krila dosezao do 50 cm. Neveleki trup Archeopteryxa na kraju se završavao njenim dugim pernatim repom. 
 

Najlepše slike dinosaurusa - Psittacosaurus!

Dinosaurus Psittacosaurus je dobio ime od grčke složenice reči koja se prevodi kao "gušter  papagaj". Živeo je i istorijskom dobu razvoja neše planete, u razdoblju rane i srednje Jure, pre 123 ili 100 miliona godina! Fosilni ostaci ove životinje pronađeni su u Aziji, u Rusiji, Mongoliji, Kini i Tajlandu.

Ova mala praistorijska životinja je dostizala dužinu od 3 do 6m, dok je bila teška 20 kg. Ovaj mali dinosaurus sa svim odlikama guštera imao je kratku glavu sa zakrivljenim kljunom i male rogove na obrazima koji su mu poput kljova današnjih slonova služile u borbama sa drugim mužijacima za primat nad ženkama u doba parenja. Mala glava ovoe male životinje prelazila je u kratka vrat koji se dalje nastavljao u malo i zdepasto telo koje se naslanjalo na dva para njegovih nogu od kojih su mu prednje bile male i tanke, a zadnje krupne i snažne kojim se ova životinja kreatala. Njegov trup završavao velikim repom, na čijoj prednjoj strani se nalazila nazubljena kresta, pa je ličio na papagaja, što mu u prevodu i zanči ime.

Iako je često prikazan da gamiže na sve četiri noge, ova praistorijska zver je hodala na svoje dve zadnje noge.

Na taj način, po svom izgledu   Psittacosaurus više liči na današnju iguanu čiji je Psittacosaurus daleki predak! Današanja iguana nije ništa drugo nego džinovski gušter, dug 1.8m. Ispod vrata ima neku vrstu čipkastog nabora, a duž leđne strane, od glave do repa ima izrašataj sličan nazubljenoj kresti. Sličnosti između Psittacosaurusa i Iguane su očiglene. 

Dinosaurus Syntarsus (Meganosaurus).

Ime Sintarus, ovaj dinosaurus je dobio naziv od strogrčke reči Meganosaurus koja se može prevesti kao "veliki mrtvi gušter".

Ova praistorijska životinja je živela u istorijskom periodu geološkog razvoja naše planete, u dobu rane Jure pre oko 200 ili 180 miliona godina. Fosilni ostaci ove životinje su pronađeni u Africi i Severnoj Amerci. Ova neman je bila 6m duga i teška 75 kilograma. Bio je mesožder.

Meganosaurus je imao široku lobanju i duge i snažne čeljusti nauružane velikim brojem svojih zuba kakve možemo naći kod danšnjeg krokodila. Njegova glava se nastavljala u vrat srednje dužine koji se ulazio u dug i zdepast trup ove praistorijske životinje koji se završavao njenim dugim repom.

Ova životinja imala je dva para nogu kada se kretala uspravno svojim zadnjim nožnim ekstremitetima. Ona su bila po obimu i veličini daleko veća od njegovih prednjih nožnih udova koja su bila daleko manja i suženija. Na stopalima oba para nogu ovog dinosaurusa nalazila su se po tri prsta na čijim vrhovima su bile smeštene po tri velike kandže. Na osnovu analiza fosilnih ostataka ove životinje, ustanovljeno je da su njene zadnje noge bile vrlo mišićave i snaže, što će znači da je ovo stvorenje bilo osposobljeno da brzo trči za svojim plenom ili da beži od napada svojih predatora.
 

Dinosaurs - Stegosaurus!

Stegosaurusi su bili dinosaurusi koji živeli u istorijskom razdoblju geološkog razvoja Zemlje, krajem doba Jure, pre oko 145 miliona godina. Kako su imali prepoznatljiv bodljičast rep, oni su i dobili svoje grčko ime Stegosaurus, što u prevodu sa starogrčkog jezika znači "gušterov krov."

Bili su dugački oko 9m, a visoki oko 4m. Ova praistorijska životinja, imala je veoma malu glavu u poređenju sa večičinom svoga tela. Lobanja mu se produžavala u jedva primetan vrat ove životinje koji je srastao sa ogromnim i nezgrapnim telom ove nemani. Čitavo telo ovog titana je bilo prekriveno čitavim nizom trouglastih ljuskastih ploča. Kako su one bile povezane sa krvotokom same životinje, Stegosaurus je mogao, poput današnjeg kameleona da menja boju svoga tela kako bi zaplašio predatora. Na repu su imali oštre boblje kojim su mogli zadavati smrtonosne ubode svojim predatorima. Ovaj veliki gušter se kretao sa dva para svojih nogu, između kojih su mu zadnji nožni udovi bili nešto duži od njegovih prednjih nogu.

U Portugalu su 2006. godine pronađeni njegovi fosilni ostaci što je značilo da su ove praistorijske životine žive i na područijima današnje Evrope.

Jobaria dinosaurus!

Jobaria dinosaurus je dobio ime po imenu afričkom mitskom stvorenju Jobariju. Fosilni ostaci ove praistorijske životinje su nađeni u na prostorima današnje severne Afrike.

Ovaj dinosaurus je živeo u istorijskom razdoblju geološkog razvoja planete Zemlje, u doba srednje Jure, pre 165 miliona godina. Bio je biljojed. Bio je dugačak 21.3 m i težak 22.4 tona.

Jobaria dinosaurus je imao neobično malu glavu i male čeljusti, kada mu je omanja lobanja praktično srasla sa njegovim dugim vratom koja je prelazila u njegov zdepasti veliki trup koji se završavao dugim i debelim repom ovog titanskog guštera. Ovaj titan se kretao sa dva para svojih nogu jednakih veličina i obima, kada je između istih, zadnji par dinosaurusovih nožnih udova bio nešto većih dimenzija. Na kraju stopala sve četri noge ovog gorostasa nalazila su se svojevrsna kopita u koje su srasle po tri velike kandže.    

Dimorphodon je dobio ime po staro-grčkoj složenici reči koja se prevodi kao "gušter dva velika zuba", po dva para para velikih zuba (očnjaka) koji su se nalazili u snažnim čeljustima ovog letećeg predatora.


detaljnije

Camarasaurus dinosaurus slike!

Ime Camarasaurus u prevodu sa starogrčkog ima u prenesenom značenju pojam "guštera šupljih pršljenova". Živeo je u istorijskom razdoblju geološkog razvoja naše planete, u doba kasne Jure. između 155 u 145 miliona godina pre naše ere. Arheološki ostaci ove praistorijske životinje pronađeni su u Severnoj Americi u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj titanski gušter je bio biljojed.

Camarasaurus je bio dug od 15 do 21 m i težine od 47 do 50 tona. Ovaj gorostas među dinosaurus imao je relativno malu lobanju i male čeljusti i veoma dug vrat koji je prelazio u glomazan trup ovog diva koji se završavao njegovim velikim repom. Ova neman se kretala na sve četiri svoje krupne i teške noge koje su se nastavljale u tri vidu tri prsta kada su se završavale svojevrsnim kopitama ovog gorostasnog guštera.   
 

Hypsilophodon dinosaurus

Hypsilophodon dinosaurus je dobio svoje ime po starogrškoj složenici imena koja se prevodi kao "Hipsilofodov zub". svojim ukupnim izgledom, on nas najviše podseća na današnju Galapagosku uguanu.

Hypsolophodon je dinosaurus  koji je živeo u istorijskom periodu geološkog razvoja plante Zemlje, u periodu rane Krede, pre oko 125 miliona godina. Naseljavao je teritoriju Engleske na na današnjim Britanskim ostrvima u Evropi.

Dužina tela ovog dinosaurusa bila je oko 2,5m, visina 1m, a težina oko 25kg. Imao je sitnu glavu koja se završavala bezubim rožnim kljunom. Duž leđa je imao dva reda koštanih ploča. Prenji udovi bili su kraći od zadnjih i imali su po pet prstjiu. Zadnji udovi su bili dugi i vitki i završavali su se sa četiri prsta.

Hypsilophodon se kretao veoma brzo na zadnje dve noge.

Bio je biljojed. Živeo je u krdima i imao je izraženu brigu o potomstvu. Jedina pronađena vrstaovog roda dinosaurusa je Hypsilophodon foxii.

Mamenchisaurus dinosaurus

Mamenchisaurus dinosaurus je dobio ime od starogrčke složenice naziva koji se može prevesti kao "gušter iz Mamenksija" u Kini.

Mamenchisaurus dinosaurus koji je živeo u istorijskom razdoblju geološkog razvoja planete Zemlje, u periodu kasne Juri, pre oko 150 miliona godina. Naseljavao
je teritoriju današnje Kine (Azija).

Dužina tela ovog velikog dinosaurusa bila je oko 25m, visina 10m, a težina oko 16 tona.

Posebna karakteristika Mamenchisaurusa je veoma dug vrat po čemu se razlikovao od svih ostalih dinosaurusa.
Vrat je držao horizontalno u odnosu na nivo Zemlje. Glava mu je bila veoma sitna sa otvorima nozdrva koji su se nalazili na vrhu glave, te je ličila na lobanju današnje kornajče. Njegov dug vrat  je prelazio u njegovo krupno telo koje se završavalo njegovim dugim i tankim repom. Zadnji udovi bili su nešto duži od prednjih udova. Kretao se četvoronožno i veoma sporo zbog velike tižine tela. Bio je biljojed. Hranio se četinarima, semenim papratima, cikasaima, rastavićima, mahovinama...
Biljke je gulio zatupastim zubima. Nije žvakao hranu. U želucu zahvaljujući kamenčićima koje je gutao hrana se sitnila.

Mamenchisaurus je živeo u krdima. Pronađeno je veći broj vrsta ovog roda dinosaurusa.

Compsognathus dinosaurus

Compsognathus dinosaurus je dobio ime po satrogrčkoj složenici imena koja se prevodi kao "gušter elegantnih čeljusti".

Compsognathus je bio mali dinosaurus koji je živeo u istorijskom razdoblju geološkog razvoja planete Zemlje, u dobu kasne Jure, pre oko 150 miliona godina. Naseljavao je teritorije današnje zapadne Evrope. Njegovi fosilni ostaci su pronađeni na teritorijama današnje Nemačke i Francuske. Compsognathus je bio mesojed. Lovio je insekte i sitne guštere.

Compsognathus je bio dug do 1m, a težak do 3,5 kg. Svojim ukupnim izgledom, ova praistorijska životinjica nas veoma podseća na umanjene veličine današnjeg krokodila ili aligatora. Njegova glava mu je bila ravna, duga i uska kada je imala identičan oblik lobanje današnjeg krokodila. Njen uski vrat je prelazio u zdepasti trup ove životinje koji je prelazio u njen nešto duži rep. Compsognathus se kretao sa zadanja dva para svojih nogu koja su bila po veličini i obimu daleko veće od njegova dva para prednjih udova koja su se u visini stopala završavala sa tri prsta koja su se nastavljala sa tri velike ubojite kandže. Sa druge strane, prednje dve noge ove male praistorijske nemani su bila daleko manje i sitnije od zadnjih njenih nogu. Ona su se tokom evolucije pretvorile u njene svojevrsne "ruke" na čijim "šakama" su se nalazila tri velika prsta koja su bila nauružana sa tri svoje smrtonosne kandže. Njih je Compsognathus koristio u lovu na svoj plen, ali i u odbrani protiv svojih predatora. Kako su zadnji udovi Compsognathus bili razvijeni i veoma mišićavi, može se pretpostaviti da se njima ova mala zver brzo kretala u potrazi za hranom ili pri begstvu od progona drugih dinosaurusa mesoždera.

Slike dinosaurusa, dinosaurusi, vrste, nastanak dinosaurusa, najveca kolekcija slika!

1 2
3
4