ZATVORI
1px



DODAJ DINOSAURUSA

biljojedi

Patagosaurus dinosaurus!

Patagosaurus je dobio ime po latinskom nazivu Patagonije, geografskoj oblasti u Argentini gde je pronašen ovaj praistorijski gušter.

Ovaj dinosaurus je živeo u istorijskom dobu razvoja planete Zemlje, u periodu srednje Jure, između 163 ili 161 miliona godina. Fosilni ostaci ove životinje pronađeni su u Južnoj Americi, u Agentini. 

Dostizalo je dužinu 18m i težak između 5 i 10 tona. Bio je biljožder

Patagosaurus je imao malu lobanju i njušku u obliku današnje velike morske slonovske kornjače. Imao je dug i izduženi vrat koji se dalje produžavao u njegov glomazni trup koji se završavao njegovim neobično dugim repom. Ova životinja sporo i tromo se kretala sa dva para svojih nogu na čijim četvoroprstnim stopalima su mu se nalazile četri oštre kandže.

Argentinosaurus dinosaurus - Najduži i najveći dinosaurus koji je ikada hodao planetom Zemljom!
 
Arginotaurus je dobio ime po Argentini, zemlji porekla gde je ova praistorijska životinja i pronađena! Ovaj titanski dinosaurus je živeo u istorijskom dobu razvoja planete Zemlje, u razdoblju pozne Krede, pre oko 100 miliona godina. Bio je dugačak 40 m, visok 12m, i težak oko 100 tona.
Ovaj ogromni dinosaurus titanskih razmera, imao je malu zaobljenu lobanju, posedovao male čeljusti, ali je vrlo imao dugačak i izduženi vrat koji se mogao kretati između od 10 do čak 12 m.
 
Glomazni vrat ove praistorijske životinje se dalje produžavao u njen ogromni zdepasti trup koji se završavao dugim repom ove nemani koji je mogao da dostiže dužinu i do 5m. Ovaj divovski džin se kretao sa svoja dva para nogu istovetne dužine i veličine. Na njegovim stopalima su se nalazila tri prsta sa tri velike kandže. Usled svoje impozantne veličine i dužine, ovaj veliki dinosaurus se vrlo tromo i sporo kretao. 

Dinosaurus Leptoceratops!

Ime dinosaurusa Leptoceratops u prevodu sa starogrškog ima značenje "(dinosaurus) malog lica".  Živeo je u istorijskom periodu geološkog razvoja naše planete, u razdoblju kasne krede, u vremenu pre oko 66 miliona godina. Fosilni ostaci ove životinje pronađeni su na prostorima Severne Amerike. Bio je dug 2 m, visok 2,5m i bio težak između 68 ili čak 200 kg. Po načinu ishrane je bio biljojed.

Leptoceratops je bio nalik na današnje iguane. Imao je veliku lobanjunu i velike kljunaste čeljusti sa nekom vrstom nabora ili izrašataja na temenu glave. Njegov kratak i uzak vrat je prelazio u zdepasto telo ove životinje koje se završavalo debelim i nevelikim repom na kome su se nalazili izraštaji slični nazubljenoj kresti.  Ova paristorijska životinja se kretala sa dva para svojih nogu, između kojih su joj prve dve bile kraće od zadnje dve noge. Na vrhovima pet prstiju nalazile su se male kandže.  
 

Ouranosaurus dinoaurus

Ime Ouranosaurusa u prevodu sa starogrčkog znači "hrabri gušter". Ova praistorijska životinja je živela na planeti Zemlji u istorijskom periodu njenog geološkog razvoja koji se vezuje za period rane Krede, doba pre 110 miliona godina. Njeni fosilni ostaci su pronašeni u severnoj Africi, u Nigeriji.

Ova praistorijska životinja je bila 7 m duga i težila 4 tone. 

Ouranosaurus je imao malu glavu kakovu danas susrećemo igiuana sa Galapagosa. Njen nešeto diži vrat nastavlja se u nezgrapan glonmazan trup ovog diva među dinosaurusima koji se završavao velikim repom ovog džinovskog guštera. Duž ledjne strane ove nemani, u predelu njegove leđne strane, od vrata do repa, nalazili su se iztaštaji slični nazubljenoj kresti. Ovo čudovšni gušter se tromo kretao sa dva para svojih nogu koje su se u stoplima završavale sa tri para prstiju na čijim vrhovima su se nalazila tri para srasilih kopita ili kandži.

Therizinosaurus je živeo u doba kasne Krede, pre oko 70 miliona godina. Bio je jedan od najvećih i posljednjih predstavnika jedinstvene grupe therizinosauria. Njegovi fosili po prvi su  otkriveni u Mongoliji i tad su se smatrali ostacima neke vrste kornjače.


detaljnije
Najlepše slike dinosaurusa - Psittacosaurus!

Dinosaurus Psittacosaurus je dobio ime od grčke složenice reči koja se prevodi kao "gušter  papagaj". Živeo je i istorijskom dobu razvoja neše planete, u razdoblju rane i srednje Jure, pre 123 ili 100 miliona godina! Fosilni ostaci ove životinje pronađeni su u Aziji, u Rusiji, Mongoliji, Kini i Tajlandu.

Ova mala praistorijska životinja je dostizala dužinu od 3 do 6m, dok je bila teška 20 kg. Ovaj mali dinosaurus sa svim odlikama guštera imao je kratku glavu sa zakrivljenim kljunom i male rogove na obrazima koji su mu poput kljova današnjih slonova služile u borbama sa drugim mužijacima za primat nad ženkama u doba parenja. Mala glava ovoe male životinje prelazila je u kratka vrat koji se dalje nastavljao u malo i zdepasto telo koje se naslanjalo na dva para njegovih nogu od kojih su mu prednje bile male i tanke, a zadnje krupne i snažne kojim se ova životinja kreatala. Njegov trup završavao velikim repom, na čijoj prednjoj strani se nalazila nazubljena kresta, pa je ličio na papagaja, što mu u prevodu i zanči ime.

Iako je često prikazan da gamiže na sve četiri noge, ova praistorijska zver je hodala na svoje dve zadnje noge.

Na taj način, po svom izgledu   Psittacosaurus više liči na današnju iguanu čiji je Psittacosaurus daleki predak! Današanja iguana nije ništa drugo nego džinovski gušter, dug 1.8m. Ispod vrata ima neku vrstu čipkastog nabora, a duž leđne strane, od glave do repa ima izrašataj sličan nazubljenoj kresti. Sličnosti između Psittacosaurusa i Iguane su očiglene. 

Slike dinosaurusa Tenontosaurus

Tenontosaurus - u prevodu sa starogrškog jezika znači -  "žilavi gušter"!

Tenontosaurus je pripadao vrsti dinosaurusa srednje veličine. Živeo je tokom istorijskog perioda geološkog razvoja Zemlje, u periodu srednje Krede, pre 115 do 108 miliona godina. Njegovi fosilni ostaci pronađeni su u Severnoj Americi.

Tenontosaurus je bio dug 6,5 do 8m dug, i 3m visok. Mogao je da stoji na svoje dve zadnje noge. Bio je težak od 1 do 2 tone. Imao je neobično dug rep. Bio je biljojed. Hranio se niskim biljem jer se odraskla jedinka mogla samo usparaviti na 3m visine. Iz tog razloga, Tenontosaurus se hranio papratima, cvetnicama, četinarima i drvećem ginka.

Tenontosaurus je imao malu glavu i male čeljusti. Mali vrat ove životinje prelazio u njegovo nezgrapno telo koje se završilo neobično dugim repom ovog praistorijskog guštera. Duž leđne strane ovog čudovišta, od glave do repa, nalazili su mu se izraštaji koji su veoma slični nazubljenim krestama. Ova dugorepa zver kretala se sa dva para velikih nogu koja su mu se na stopalima završavala sa četiri prsta na kome su se nalazio isti broj malih kandži.  

Na taj način, Tenontosaurus kao i Psittacosaurus je veoma sličan po izgledu današnjim Iguanama koje nisu ništa drugo nego džinovski gušteri.  

Dinosaurus Pleurocoelus!
 
Pleurocoelus je dobio ime po starogrčkoj složenici reči koja se prevode kao "gušter šuljih kostiju", usled šupljih kostiju skeleta ove praistorijske životinje.
 
Pleurocoelus dinosaurus je živeo u istorijskom razdoblju geološkog razvoja Zemlje, tokom doba srednje krede, pre 110 miliona godina. Bio je strog vegetarijanac, visok oko 9 metara, i dužinom do 15m do 18 m.
 
Paleontolozi nam govore da, uprkos svojoj veličini, bio je izrazito blage naravi. Fosilni ostaci ove praistorijske životinje su pronađene u Severnoj Americi, širom Sjedinjenih Američkih Država.
 
Pleurocoelus je bio velika životinja. Imao je malu glavu sličnu izgledu kornjače, male čeljusti i zube koje su mu bile prilagođene njegovoj biljojednoj ishrani. Na temenu glave i duž prvih pršljenova vrata Pleurocoelusa nalazili su se izraštaji koji su bili slični nazubljenoj kresti. Lobanja mu se nastavljala u vrlo dug vrat koji mu se nastavljao u glomazan trup ove praistorijske nemani koji se završavao njegovim dugim repom. Ovo gorostasno čudovište se kretalo sa dva para svojih titanskih nogu identične dužinine i širine. Na stopalima ovog dinosaurusa nalazila su se po tri prsta u čijim produžecima su nastavljale po tri velike kandže.
 

Lystrosaurus - reptili pre dinosaurusa!

Lystrosaurus nije dinosaurus, već jedna vrsta reptila koja je živela pre dinosaurusa. Dobio je ime od starogrčke složenice reči "gušter - lopata", usled svog malog i prčastog izgleda koji nas veoma podseća na lopatu. Živeo je u istorijskom razdoblju geološkog razvoja Zemlje, u doba Ranog Trijasa, pre 240 miliona godina.

Bio je dužine oko 3m, i težine od 100 do 200 kg. Bio je biljojed. Fosilni ostaci ove praistorijske životinje pronaženi su na Antartiku, u Indiji i južnoj Africi. Svojim ukupnom izgledom, ova životinja nas neodoljivo podesća na današnju domaću svinju ili divljeg vepra.

Lystrosaurus je imao malu i usku lobanju, kratku njušku umesto čeljusti u kojima nije imao zube, osim dva mala očnjaka koja su mu kod nekih primata nalazila u vrhu njuške. Dugi i široki obrazi Lystrosaurusa bili su prektiveni njegovim velikim ušima. Kratka lobanja ove praistorijske životinje kao da nije imala svoj vrat, pa se odmah nastavljala u zdepast trup ove male nemani koji se završavao njenim kratkim i debelim repom. Ovo malo stvorenje kretalo se sa dva para svojih kratkih nogu jednake dužine i širine. 

 

Slike dinosaurusa Charonosurus!

Ime Charonosurus sa starogčkog znači, "Haron je gušter!" Njegovi fosilni ostaci pronađeni su na reci Amuru, prirodnoj granici koja deli Rusiju i Kinu.

Dinosaurus Charonosurus je živeo u istorijskom razdoblju geološkog razvoja Zemlje, u periodu kasne Krede, pre 70 ili 65 miliona godina. bio je dugačak 13 m, a težak 6 tona. Ovaj dinosaurus je imao malu glavu na čijem vrhu se nalazila velika kresta. Njegov nešto kraći vrat je prelazio u njegovo veliko i nezgrapno telo. Ispod vrata ove praistorijske životinje, nalazi se neka vrsta čipkastog nabora, a od glave do repa ovoj životinji se nalazio izrašataji, sličan nazubljenoj kresti.

Ova ogromna životinja, kretala se sa dva para velikih nogu, na čijim stopalima su se nalazila tri prsta na čijim vrhovima su mu nalazile po tri kandže. Charonosurus je bio biljojed.

1 2 3
4
5