ZATVORI
1px



Nastanak dinosaurusa!

Dinosaurusi su se pojavili u kasnom trijasu pre oko 230 miliona godina u istom periodu kada su se pojavili i prvi sisari. Dinosaurusi su izumrli  krajem krede, pre oko 65 miliona godina. Vladali Zemljom više od 160 miliona godina. Najveći broj vrsta ovih gmizavaca  živeo je krajem krede, nešto pre nego što su naglo nestali. Postojale su mnoge vrste dinosaurusa!

Termin dinosaurusi uveo je engleski paleontolog  Ser Richard Owen  1842.godine, što znači strašni gušteri (kovanica od grčkih reči deinos (čudan, strašan) i sauros (gušter)).  Fosilni ostaci ovih gmizavica nađeni su na svim kontinentima, uključujući  i Antartik.        

Odlikovali su se velikom raznovršnošću u mnogim odlikama: veličini tela (od nekoliko kilograma do stotinak tona), načinima ponašanja(mnoge vrste živele su u grupama, postojala je i briga za gnezdo i mlade), načinima razmnožavanja(gotovo svi dinosaurusi razmnožavali su se jajima,a mužjaci i ženke su se često razlikovali po veličini), odlikama staništa(živeli su na vlažnim mestima, a bilo je i onih koji su živeli na izrazito suvim mestima), načinima ishrane(neki su bili biljojedi, a drugi mesojedi),načinima kretanja(većina se kretala na dve noge,a bilo je onih koji su se kretali četvoronožno ili onih koji su kombinovali dvonožni I četvoronožni način kretanja).

Dinosaurusi spadaju u grupu Arhosaurija (Archosauria), gmizavaca  koji se karakterišu lobanjom sa dva para otvora , nogama koje su pstavljene ispod tela što omogućava dvonožni način kretanja i bočno spljoštenim zubima. Gigantizam(povećanje veličine tela) je karakterisao dinosauruse. Smatra se da je do ove pojave došlo usled mezozojske klime koja je bila subtropskog i tropskog  tipa i time omogućila  obilje hrane. U tim uslovima dolazi do povećanja veličine tela biljojednih grupa dinosaurusa, a zatim i mesojeda koji su se hranili ovim gmizavcima.                                                    

Postojale su mnoge vrste dinosaurusa, a dve osnovne grupe dinosaurusa su Ornitishija ( Ornitischia) i Saurishija (Saurischia), koje su se razlikovale po građi karličnog pojasa, položaju zuba i rožnim tvorevinama  na vrhovima prstiju. Grupa  Saurishija  je imala trokraki karlični pojas (gradili su ga ilijačna kost, pubična kost, upravljena naniže i napred  i ishijačna kost okrenuta unazad I naniže), a grupa Ornitischija četvorokraki karlični pojas koji dosta potseća na karlični pojas ptica (ilijačna kost sa prednjim i zadnjim produžetkom,pubična kost okrenuta unazad i naniže, ishijačna kost i produžetak pudične kosti). Zubi  kod Saurishija  su bili duž čitave vilice dok je kod Ornitishija zubi se obično gube u prednjim delovima vilica. Saurishije su se kretale dvonožno i na vrhovima prstiju imali su kandže, a Ornitishija su se uglavnom kretali četvoronožno i na vrhovima prstiju imali su nokte i papke.

Krajem mezozoika, pre oko 65 miliona godina, dinosaurusi naglo nestaju. Po teoriji Luisa Alvareza, udar ateroida prečnika 10 km dovodi do klimatskih promena, tako da nagli pad temperature do skoro 0⁰C dovodi do izumiranja ovih gmizavaca.