ZATVORI
1px



DODAJ DINOSAURUSA

leteci reptili

Tropeognathus - leteći gmizavac sa kobilicom na kraju kljuna!

Tropeognathusje dobio ime po grčkoj reči koja se prevodi kao "gušter sa kobilicom na vhu njuške"

Tropeognathus je leteći gmizavac koji je živeo u istorijskom razdoblju razvoja planete Zemlje, u periodu kasne krede pre 125 ili 100 miliona godina. Ovaj praistoriski leteći monstrum imao je raspon krila od 8 m. Bio je prepoznatljiv po tome što je imao  krestu sa gornje i donje starne vrha čeljusti.

Imao je čeljusti slične kljunu pelikana koje su služila da u letu hvata ribe iz mora, reka ili jezera. Prednji i zadnji nožni ekstremiteti ove životinje su tokom njene evolucije srasle sa krilima, dok ovaj leteći gmizavac nije imao repa. Njegovo postojbina je bila Južna Amerika.
 

Nyctosaurus - leteći gmizavci!

Prevod imena ovog letećeg gmizavca sa starogrčkog i latinskog jezika je "noćni gušter".
Ovaj leteći gušter je živeo u istorijskom periodu razvoja naše planete, tokom perioda pozne Krede, između 85 i 65 miliona godina. Nasatnjivao je obale Severne i Južne Amerike. Fosilni osatci ove praistorijske životinje pronađeni su u Sjedinjenim Američkim Državama.

Ova leteća životinja je po svom izgledu najviše podseća na svog srodnika Ptetranodona, koji je živeo u isto vreme kada i Nyctosaurus. Imao je duga krila od 1m do 2m i svojim oblikom nas podsećaju na krila današnjih morskih ptica, pa Nyctosaurusa možemo smatrati za njihovog praistorijskog pretka. Nyctosaurus je imao težinu od svega 1.86 kg poput svake veće ptice ili orla.

Ova leteća životinja, imala je dug kljun koji se nastavljao u malu lobanju koja je dosezala možda i do 1m svoje dužine, što je možda bila polovina ukupne veličine ove leteće nemani. Čeljusti kljuna Nyctosaurusa bile su duge i izrazito šiljaste poput dve spojene igle. Pored svega, ova praistorijska ptica je na glavi imala svoje dve karakteristične špicaste kreste nejednake dužine. Ove dve kreste ili  izrasline, izgledale su na lobanji Nyctosaurusa divovski u poređenju sa veličinom ostalog dela njegovog tela.
 

Archeopteryx!

Ime Archeopteryxa je poteko od starogčke reči koja ima značenje "Drevno pero". Već sam njen naziv u mnogome nam daje glavne  odrenice karakteristika ove praistorijske životinje. Ona je svojim ukupnim oblikom u evolutivnom razvoju dinosaurusa predsatavljao njihov nedvosmislen prelaz iz roda gmazova u novu životinjsku vrstu ptica.

Archeopteryx je živeo u istorijskom doba razvoja naše planete koji se vezuje za period kasne jure, pre oko 150 ili 145 miliona godina. Fosilni ostaci ovog pernatog dinosaurusa pronađeni su na prostorima današnje Nemačke u doba kada je Evropa predstavljala arhipelag ostrva u tropskom moru, kada se on tada nalazio u visini današnjeg ekvatora.

Archeopteryx je bio mali leteći dinosaurus koji je po obliku bio više sličan današnjim pticama, recimo, današnjoj svraci, nego gmazovima.

Archeopteryx je bio dug oko 30 cm i bio težak između 300 i 500 gr. Imao je kratku lobanju i dug kljun, unutar koga se nalazio čitav niz malih zuba, što je jedina razlika koja ga je odvajala od današnjih ptica. Mali obim njene glave prelazio je u njen dugi pernati vrat koji se nastavljao u kratki i uzak trup ove male leteće nemani koji je u potpunosti bio obložen perijem i paperijem. U visini prelaza vrata i trupa ove prve ptice u istoriji, ovoj pernatoj životinji se nalazio par pernatih krila. Raspon njenih krila dosezao do 50 cm. Neveleki trup Archeopteryxa na kraju se završavao njenim dugim pernatim repom. 
 

Tropeognathus - leteći gmizavac sa kobilicom na kraju kljuna!

Tropeognathus je dobio ime po starogrčkoj složenici reči koja se prevodi kao "južni gušter sa kobilicom na vilici", usled nabora, sličnog nazubljenoj kresti koja se nalazila na njegovom kljunu. 

Tropeognathus je leteći gmizavac koji je živeo u istorijskom razdoblju geološkog razvoja planete zemlje, u periodu kasne krede pre, 125 ili 100 miliona godina. Ovaj praistoriski leteći gmizavac imao je raspon krila od 8 m. Bio je prepoznatljiv po tome što je imao krestu u vrha svojih čeljusti.

Njegova glava je srasla u njegove  čeljusti slične kljunu pelikana koje su služila da u letu hvata ribe iz mora, reka ili jezera. Prednji i zadnji nožni ekstremiteti ove praistorijske životinje su se tokom njene evolucije spojile sa njenim krilima. Ovaj leteći gmizavac nije imao repa. Njegovo postojbina je bila Južna Amerika.
 

Dimorphodon je dobio ime po staro-grčkoj složenici reči koja se prevodi kao "gušter dva velika zuba", po dva para para velikih zuba (očnjaka) koji su se nalazili u snažnim čeljustima ovog letećeg predatora.


detaljnije

Quetzalcoatlus leteći reptili slike!

Quetzalcoatlus je dobio ime po imenu astečkog zmijskom pernatom bogu Kveclkoatlu.

Ova leteća praistorijska životinja je živela u istorijskom periodu geološkog razvoja planete Zemlje, u dobu kasne Krede između 80 i 65 miliona godina. Quetzalcoatlus je živeo je na prostorima današnje srednje Amerike gde su i pronađeni njeni brojni fosilni ostaci.

Kako je je Quetzalcoatlus bio leteći gmizavac, pre nego dinosaurus, njegov raspon krila je dosezao 10 m i pri tom bio težak od 70 do 200 kg ili čak 250 kg. Ovaj leteći "zmaj" imao je oštar i šiljast kljun i malu zaobljenu lobanju koja nas podseća na glavu današnjeg pelikana. Njena lobanja se produžavala u nešto duži vrat koji se nastavljao u njen mali zdepasti trup od koga su sa njegove leve i desne strane nalazio par velikih i snažnih krila koja su dosezale i do 10 m svoje dužine. Trup ove leteće nemani završavao se sa dva para kratkih nogui mali repom. Prednji ekstremiteti ove leteće životinje srasi su sa njegovim krilima kada su mu služile u cilju uspostavljanja njene bolje ravnoteže pri letu.    

1
2