ZATVORI
1px



DODAJ DINOSAURUSA

Ptice

Hesperornis - velika praistorijska morska ptica!

Hesperornis je dobio ime po složenici grčke reči koja se prevodi kao "zapadna ptica", usled prostora zapadne zemljine hemisfere gde je živelo ovo praistorijsko morsko stvorenje.

Hesperornis nije bio dinosaurus! To je bila praistoijska morska prica neletačica koja je živela u morima i okeanima gnezdeći se na njenim obalama. Hesperornis je daleki predak današnjih pingvina, kormorana ili gluna.

Ova ptica je živela u istorijskom razdoblju razvoja naše planete koji zauzima period kasne krede, između 83 i 78 miliona godina. Fosilni ostaci ove ptice promnašeni su u Severnoj Americi, u Sjedinjenim Državama i Kanadi, dok je jedan fosil iste ptice pronađen u Rusiji.

Hesperornis je bila velika ptica duga bezmalo 1,5 m. Gotovo nije imala krila, dok je u vodama mora i okeana plivala pomoću svojih zadnjih nogu kada je imala zadebljanja između prstiju. Ova ptica je imala male zube u kljunu u kojima je držala uhvaćeni plen. Bila je male glave, nešto dužeg kljuna, zdepastog tela, velikih nogu koje je koristila za plivanje i kretanje po morskoj obali, dok joj se trup završavao kratkim repom.

Ove ptice su naseljavale ogromna vodena prostranstva Severnog mora, odnosno severne predele Atlantnskog okeana kada je u praistorijsko vreme njime vladala suptropska i tropska klima, kada je u ovom delu sveta bilo mnogo toplije nego što je to danas.   
 

Archeopteryx!

Ime Archeopteryxa je poteko od starogčke reči koja ima značenje "Drevno pero". Već sam njen naziv u mnogome nam daje glavne  odrenice karakteristika ove praistorijske životinje. Ona je svojim ukupnim oblikom u evolutivnom razvoju dinosaurusa predsatavljao njihov nedvosmislen prelaz iz roda gmazova u novu životinjsku vrstu ptica.

Archeopteryx je živeo u istorijskom doba razvoja naše planete koji se vezuje za period kasne jure, pre oko 150 ili 145 miliona godina. Fosilni ostaci ovog pernatog dinosaurusa pronađeni su na prostorima današnje Nemačke u doba kada je Evropa predstavljala arhipelag ostrva u tropskom moru, kada se on tada nalazio u visini današnjeg ekvatora.

Archeopteryx je bio mali leteći dinosaurus koji je po obliku bio više sličan današnjim pticama, recimo, današnjoj svraci, nego gmazovima.

Archeopteryx je bio dug oko 30 cm i bio težak između 300 i 500 gr. Imao je kratku lobanju i dug kljun, unutar koga se nalazio čitav niz malih zuba, što je jedina razlika koja ga je odvajala od današnjih ptica. Mali obim njene glave prelazio je u njen dugi pernati vrat koji se nastavljao u kratki i uzak trup ove male leteće nemani koji je u potpunosti bio obložen perijem i paperijem. U visini prelaza vrata i trupa ove prve ptice u istoriji, ovoj pernatoj životinji se nalazio par pernatih krila. Raspon njenih krila dosezao do 50 cm. Neveleki trup Archeopteryxa na kraju se završavao njenim dugim pernatim repom.