Giganotosaurus je dinosaurus koji je živeo sredinom Krede pre oko 100 miliona godina.

Naseljavao je oblast Patagonije u Argentini (Južna Amerika). Ime Giganotosurus znači džinovski južni gušter, bio je veći od T.rex-a.
Dužina ovog dinosaurusa bila je oko 14m, visina 5,5m, a težina oko 7 tona. Imao je izduženu glavu sa oštrim zubima. Raspon njegovih vilica bio je oko 1,5m. Prednji udovi bili su dosta kraći od zadnjih udova. Udovi su imali po tri prsta koji su nosili duge, oštre i zakrivljene kandže. Kretao se uspravno na zadnje dve noge. Telo mu se završavalo dugim i snažnim repom koji je služio za održavanje ravnoteže tela.

Giganotosaurus je bio predator. Hranio se krupnijim dinosaurusima biljojedima. Svojim oštrim zubima sa lakoćom je kidao meso svojih žrtava. Pronađena je samo jedna vrsta ovog roda dinosaurusa to je Giganotosaurus carolinii.

Hylaeosaurus je dinosaurus koji je živeo u ranoj Kredi pre oko 135 miliona godina. Naseljavao je teritoriju današnje Engleske (Evropa). Ime Hylaeosaurus na grčkom jeziku znači šumski gušter.

Dužina tela ovog dinosaurusa bila je oko 6m, visina 2m, a težina oko 2.tone. Imao je sitnu i izduženu glavu koja se završavala bezzubim rožnim kljunom. U usnoj duplji nalazili su se listoliki zubi.

Telo Hylaeosaurusa bilo je glomazno i prekriveno rožnim pločama sem trbušnog regiona. Sa ramenog pojasa, boka i donje polovine leđa prema repu, polazile su bodlje koje su zajedno sa pločama imale ulogu u odbrani od prirodnih neprijatelja. Telo se završavalo teškim i dugim repom. Noge ovog dinosaurusa bile su debele i zdepaste. Kretao se četvoronožno.

Hylaeosaurus je bio biljojed, hranio se niskim rastinjem. Nije živeo u krdima već je vodio solitaran način života. Jedina pronađena vrsta ovog roda dinosaurusa je Hylaeosaurusa armatus.

Gorgosaurus je dinosaurus koji je živeo u kasnoj Kredi pre oko 70 miliona godina. Naseljavao je teritoriju današnje Kanade (Severna Amerika).

Dužina tela ovog dinosaurusa bila je oko 8,5m, visina 3m, a težina oko 2.tone. Imao je široku glavu sa velikim i oštrim zubima. Iznad očiju polazili su koštani grebeni. Prednji udovi bili su dosta kraći od zadnjih udova i završavali su se sa dva prsta koja su nosila kandže. Zadnje noge bile su veoma snažne i imale su četiri prsta. Gorgosaurus kretao se uspravno na zadnje dve noge.

Bio je mesožder, hranio se dinosaurusima biljojedima. Jedina pronađena vrsta ovog roda dinosaurusa je Gorgosaurus libratus.

Hypacrosaurus je dinosaurus koji je živeo u kasnoj Kredi pre oko 70 miliona godina. Naseljavao je teritorije današnje Kanade i SAD-a (Severna Amerika).

Dužina tela ovog dinosaurusa bila je oko 9m, visina 4m, a težina oko 1300kg. Na vrhu izdužene glave imao je šuplju koštanu krestu. Kresta je bila povezana sa nosnim kanalima i imala je ulogu u stvaranju zvuka ili u hlađenju tela. Mužjaci su imali veću krestu od ženki. U usnoj dupli imali su veliki broj zuba. Usna duplja se završavala kratkim,bezubim kljunom. Hypacrosaurus je imao glomazno telo koje se završavalo dugim i masivnim repom. Zadnje noge bile su duže od prednjih nogu. Kretao se uspravno na zadnje dve noge.

Bio je biljojed, hranio se borovim iglicama, semenjem i plodovima raznih biljaka. Živeo je u krdima. Pronađene vrste ovog roda dinosaurusa su Hypacrosaurus altispinus i Hypacrosaurus stebingeri.
 

Hypsolophodon je dinosaurus koji je živeo u ranoj Kredi pre oko 125 miliona godina. Naseljavao je teritoriju Engleske (Evropa).
Dužina tela ovog dinosaurusa bila je oko 2,5m, visina 1m, a težina oko 25kg. Imao je sitnu glavu koja se završavala bezubim rožnim kljunom. Duž leđa je imao dva reda koštanih ploča. Prenji udovi bili su kraći od zadnjih i imali su po pet prstjiu. Zadnji udovi su bili dugi i vitki i završavali su se sa četiri prsta.

Hypsilophodon se kretao veoma brzo na zadnje dve noge.

Bio je biljojed. Živeo je u krdima i imao je izraženu brigu o potomstvu. Jedina pronađena vrstaovog roda dinosaurusa je Hypsilophodon foxii.

Iguanodon je dinosaurus koji je živeo u ranoj Kredi pre oko 125 miliona godina. Naseljavao je teritorije Engleske, Belgije, Nemačke (Evropa), SAD-a (Severna Amerika) i severne Afrike.

Dužina tela ovog dinosaurusa bila je oko 10m, visina 3,5m, a težina oko 4 tone. Glava Iganodona završavala se bezubim kljunom. U usnoj duplji sa strane donje i gornje vilice imao je gusto zbijene zube.

Telo mu je bilo glomazno i završavalo se masivnim repom. Prenji udovi bili su kraći od zadnjih udova i imali su po četiri prsta, a sa mesta palca polazila je rožna izraslina u vidu bodlje koja je stajala pod pravim uglom u odnosu na ostale prste. Uloga te izrasline je bila ili za odbranu od prirodnih neprijatelja ili da dohvati hranu.Zadnji udovi su imali po tri prsta. Kretao se i dvonožno i četvoronožno.

Iguanodon je bio biljojed i hranio se listovima cikasa i ginka kao i iglicama četinara. Živeo u krdima. Pronađene su dve vrste ovog roda dinosaurusa.

Jobaria je dinosaurus koji je živeo u ranoj Kredi pre oko 135 miliona godina. Naseljavao je teritoriju Nigera (severozapadna Afrika). Ime Jobaria je dobio po afričkom mitološkom biću Jobaru.

Dužina tela ovog dinosaurusa bila je oko 21m, visina 10m, a težina oko 18 tona. Imao dug i  debeo vrat koji je nosio sitnu glavu. Telo mu je bilo glomazno i završavalo se dugim repom. Prenji udovi bili su nešto kraći od zadnjih udova. Kretao se četvoronožno ali se oslanjao na zadnje noge u slučaju opasnosti
ili kada je hteo da dohvati visoke grane.

Bio je biljojed. Živeo je u krdima. Jedina pronađena vrsta ovog roda dinosaurusa je Jobaria tiguidensis.

Pachycephalosaurus je dinosaurus koji je živeo u kasnoj Kredi pre oko 70 miliona godina. Naseljavao je teritoriju SAD-a.

Dužina tela ovog dinosaurusa bila je 4m, visina 2,5m, a težina oko 450kg. Imao je krestu sa koštanim zadebljanjem na vrhu koje je imalo ulogu u borbi između rivala u sezoni paren jedinki suprotnih polova ili u odbrani od prirodnih neprijatelja.

Telo Pachycephalosaurusa zavrsavalo se dugim i masivnim repom. Prednji udovi bili su kraći od zadnjih i imali su pet prstiju, a zadnji su se završavali oštrim kandžama. Kretao se dvonožno.

Pachycephalosaurus je bio biljojed. Malim i oštrim zubima lako je kidao biljke. Jedina vrsta ovog roda dinosaurusa je Pachycephalosaurus wyomingensis.
 

Panoplosaurus je dinosaurus koji je živeo u kasnoj Kredi pre oko 75 miliona godina. Naseljavao je teritoriju Kanade i SAD-a.

Dužina tela ovog dinosaurusa bila je oko 7m, visina 2m, a težina oko 3,5 tona. Imao je krupniju glavu koja se završavala bezubim kljunom. Telo mu je bilo glomazno i prekriveno koštanim pločama. Duž bočne strane tela, vrata, glave i na ramenima nalazili su se šiljasti izraštaji. Koštane ploče i šiljci imali su zaštitnu ulogu. Telo mu se završavalo krutim repom. Udovi Panoplosaurus bili su kratki i debeli. Kretao se četvoronožno.

Panoplosaurus je bio biljojed, hranio se papratima i cikasima. Jedina pronađena vrsta ovog roda dinosaurusa je Panoplosaurus mirus.

Parasaurolophus je dinosaurus koji je živeo u kasnoj Kredi pre oko 75 miliona godina. Naseljavao je teritorije Kanade i SAD-a (Severna Amerika).

Dužina tela ovog dinosaurusa bila je oko 10m, visina 5m, a težina oko 3 tone. Posebna karakteristika Parasaurolophusa bila je koštana kresta dužine 1,8m, koja se nalazila na vrhu glave. Kresta je imala nekoliko funkcija: u stvaranju zvukova niske frekvence kojima su verovatno komunicirali, povećanju čula mirisa, privlačenju jedinki suprotnih polova u sezoni parenja i termoregulaciji.

Mužjaci su imali nešto veću krestu od ženki. Glava se završavala zatupastim bezubim kljunom. Na leđima je imao usek tačno na mestu gde kresta dodiruje leđa kada zadigne glavu. Glomazno telo završavalo se masivnim repom. Zadnji udovi bili su duži i snažniji u odnosu na prednje. Kretao se četvoronožno mada je mogao da se oslanja na zadnje noge prilikom ishrane ili u toku odbrane.

Parasaurolophus je bio biljojed, hranio se igličastim listovima četinara kao i listovima ostalih biljaka. Živeo je u krdima. Do danas su pronađene tri vrste ovog roda dinosaurusa.

Dinosaurusi biljojedi!